Devojčica sa maslačkom

U fotografiji sepiju danas povezujemo sa požutelim fotografijama čije su boje vremenom izbledele i monohromatskim fotografijama toniranim bilo kojim mastilom u boji. U stvari, sepija je tamna smeđe-siva boja nazvana po gustom smeđem pigmentu dobijenom iz mastila obične morske sipe (Sepia Officinalis). Ljudi su od davnina koristili mastilo sipe kao izvor boje za bojenje i pisanje, a od kraja 19. veka i za toniranje crnobelih fotografija.

Tonirane fotografije nama danas pružaju osećaj topline i starine. Stari majstori su imali praktičnije razloge: tonirane fotografije imale su širi dinamički opseg (veći broj vidljivih nijansi bez smanjenja kontrasta) i bile su hemijski stabilnije (srebrov sulfid je bar za 50% stabilniji od srebra), a time i trajnije. Smeđe nijanse na fotografijama toniranim sepijom bile su tamo od trenutka kada su fotografije razvijene.

Devojčica sa maslačkom

Savremeni fotografi koriste efekat sepije da bi fotografijama dali vanvremenski izgled (odličan primer su fotografije sa venčanja). Fotografi-početnici koriste sepiju sa željom da fotografije iz svakodnevice učine boljim – pri tom zaboravljaju da sam efekat nije dovoljan, pa takve fotografije često deluju jeftino.

Snimak nalik na sepiju danas možemo napraviti na tri načina: posebnim filterom na objektivu, ugrađenim (digitalnim) filterom u digitalnom fotoaparatu i naknadnom obradom u računaru. Još uvek nisam imao priliku da vidim filter za sepiju, ali očekujem da su fotografije zabeležene takvim filterom „najrealnije”.

Opciju za snimanje sa „ugrađenim” filterom ne preporučujem iz dva razloga. U svakom programu za obradu fotografije je lako od snimka u boji napraviti sepiju (ili crnobelu fotografiju), dok obrnut proces nije moguć. Osim toga, nikakav filter nije ugrađen u telo fotoaparata, već se radi o digitalnoj obradi snimka pre pisanja na memorijsku karticu, a fabrička podešavanja mahom daju dosadne fotografije.

Devojčica sa maslačkom - koraci

A kad je već digitalna manipulacija neizbežna, najbolje je poigrati se u nekom programu za obradu fotografije i isprobati neke od brojnih načina za pravljenje sepije. Ovakav rad pruža najveći stepen kontrole i zabavu tokom eksperimentisanja, a usput se nešto i nauči.

Većinu svojih fotografija iz radoznalosti tokom obrade propustim kroz brojne digitalne filtere i retko kad mi se nešto dopadne. Ipak, čini mi se da je ova fotografija devojčice sa maslačkom toniranjem dobila kvalitet koji crnobela verzija nema.

One comment

Post a comment

You may use the following HTML:
<a href="" title="" rel=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>